Да бих имао довољно правих података о себи, морао сам прво да будем рођен. То се десило у зору 3. марта 1944. године у златиборском селу Љубање. У част мира добио сам једно име, а друго, тајно које се даје против чини и зла свеколиког, кажем ли како гласи, не би било више магично.
У школу сам ишао да бих имао школске другове и дугове младости — зато и жалим што нисам још крушевачки гимназиста, макар и са неразумним крилима... Учим немушти језик да бих, на пример, разумео гуштера кад каже гуштерици: Да нам је зимус ово августовско сунце! Значење поезије у доброј мери сам схватио из народне песме о води која извире на ливади под јасеном. Та песма се често певала у мом завичају. Заиста, ливада и јасен су постојали, али вода је била далеко, заправо — извор је био само у песми. Љубање је безводно село и природно је да су моји земљаци најлепше певали о ономе чега никад довољно нису имали.
Отац ми је био стари ратник. Солунац. Умро је пре неколико година од самог живота. Мајка је остала сама и сања да ћемо једном опет сви бити заједно. Остале биографске податке, осим у десетак књига песама, расуо сам непоштедно на безбројним књижевним вечерима, у листу "Задруга", испод глибавих ногу, у новинарским бележницама, по аутобусима, изнад и поред кафанских столова, на свадби под чубурским орахом, у цветању багремова на Багдали, у карпатском умиљенију, на дну расинских бунара, на Петловом Брду где сам недавно у циркусу видео човека озареног у питоновом загрљају, на степеништу Радио Београда, у трагању за новим песмама — истинитим и надреалним, у савлађивању немогућег живота.
Радомир Андрић је до сада објавио двадесет девет песничких књига (осам наслова намењено је деци). Ево њиховог потпуног "каталога": "Сунце у воденици" (1967); "Вечерњи крчаг" (1969); "Шумска црква" (1971); "Карпатско умиљеније" (1971; са Весном Парун); "Бунари Радоша Модричанина" (1973); "Често рушена кућо" (1977); "Похвала смеху" (1977); "Чавке постоје због слова Ч" (1977); "Сване ли" (1978); "Неустукница" (1980); "Крила за висину" (1981); "Непокорје" (1981); "Каква почаст" (1986); "Питалица са Звездаре" (1987); "Под златном леском" (1988), "Испод снега" (1989); "Врата ужичке реалке" (1989); "Козје грозје" (1990); "Згон" (1991); "Ноћни пливач" (1992); "Вучица на пртини" (1993); "Рујно" (1993); "Чарно длето" (1996); "Гледалице" (1997); "Птичје млеко" (1997); "Румунска икона" (1997); "Исто и обрнуто" (1998); "Измишљотине" (1998; са Гораном Бабићем); "Вечера на савској лађи" (2000); "Бели извор" (2001); "Полетеше прице ластавице" (2005); "Зарно витло" (2006); "Ка другости" (2007); "Кључне кости" (2009); "Санопис воде" (2011); "У палати правде" (2013) и "Свикавање на левитацију" (2015).
"Бунари Радоша Модричанина" (Просвета, Београд, 1973) постали су веома брзо култном књигом свога аутора. Критичари су је дочекали једнодушним похвалама. За Маринка Арсича Ивкова она "представља догађај у српском песништву." Видан Арсенијевић бележи: "Његове песме освајају најпре милозвучјем па тек сликом и значењем."...
...И пре "Вечере..." Андрић се огледао у дужим формама..."Вечера на савској лађи", ипак, несумњиво је целовито, компактно остварење, жанровски тешко одредиво...За Адама Пуслојића ова "принчевска кљига" је аутентични двадесетовековни - чита се то између редова - римејк библијских Јеванђеља...
Палата правде је проблематична у човековом кретању „од немила до недрага“ између два ништа, а прамен правде је у песниковој визији дубински однос човека и космоса прожет предачким осећањем истине и кривице...
Представљање нове књиге Радомира Андрића у Библиотеци града Београда
Књига Голуба Јашовића - Филозофски факултет Косовска Митровица
Нова књига Радомира Андрића у издању "Филипа Вишњића"
Часопис за културу уметност и науку "Луча" - књижевни портрет Радомира Андрића
Часопис за књижевност, уметност и културу "Стиг" - разговор са Радомиром Андрићем
Нова књига Радомира Андрића у издању "Филипа Вишњића"
Радомир Андрић учествовао на четвртом Евроазијском литерарном фестивалу у Бакуу.
Говор Р. Андрића "The Book - Treasure in Heaven and Treasure on Earth"
Збирка "С оне стране писаћег стола" преведена на азербејџански.
Радомир Андрић објавио нову збирку песама "Посланице другом и другачијем".
Радомир Андрић приредио песничку књигу "Стари Истер Дунаво младо".
Радомир Андрић је гостовао у Словенији и дао интервју за "Вечер".
Збирка песама "Осим једне ствари" Радомира Андрића преведена на енглески језик.
Збирка песама "Осим једне ствари Радомира Андрића преведена на словачки језик.
Избор поезије Радомира Андрића објављен је на бугарском језику.
Избор поезије Радомира Андрића објављен је на пољском језику.
Песник Радомир Андрић, добитник награде “Васко Попа”, за “Новости” говори о књижевним почецима, моралном суноврату, немоћним интелектуалцима...
Интервју "Политици", поводом уручења награде "Васко Попа".
Oвогодишњи добитник престижне песничке награде "Васко Попа" jе Радомир Aндрић за књигу песама "Oсим jедне ствари", а награда му је додељена 29. jуна у Вршцу.
Издавачка кућа „Филип Вишњић“ из Београда, у библиотеци „Албатрос“, објавила је изабране и нове песме Радомира Андрића (1944), под насловом: „Осим једне ствари“.
У Варшаави је 2015.г. објављена "Антологија српске поеѕије" на пољском језику.
Циклус песама Радомира Андрића објављен је у "Књижевним новинама" у Бакуу, Азербејџан
Издавачка кућа „Филип Вишњић“ из Београда, у библиотеци „Албатрос“, објавила је нову песничку књигу Радомира Андрића (1944), с насловом: „Свикавање на левитацију“.
Говор Радомира Андрића на отварању 52. Београдских међународних сусрета писаца
Песник Радомир Андрић дао је обиман интервју франкфуртским "Вестима".
Однео сам сунце у воденицу
ватру да мељем
кад немам пшеницу
("Сунце у воденици")
Чим се родило
Одмах се уморило
Уморно
Небеса копало
Увече
У бунар пропало
("Бунари Радоша Модричанина")
Започне ли киша рушна
Да напаја поља сушна
Усамљену на пропланку
Гром јасику нађе танку
Већ сутра ће нова биљка
Да јој никне из ожиљка
("Похвала смеху")
Црни шешир Никите Станескуа подсећа на црну птицу
која је узлетела из гнезда киселог купуса његовог језика
и кружи над главама поета
Радомир Андрић носи овај шешир - као бокал воде
у пустињи -
држећи птичију ногу шешира
(јер он је птица) у једној руци -
а другом разгрева прозирно тело ракије
и полако приповеда о средњем веку у Србији...
Васиљ Махно
Адреса: Удружење књижевника Србије, Француска 7, 11000 Београд
Телефон: (011) 26-26-081
е-mail: uks.srbije@gmail.com